2.
A se leži Berko Miotoš na svojoj zemlji na plemenitoj.
Ako češ mi bilig pogubiti pogubi ga, al ruhke i noghe svoje satčuvaj. Teržak je ovaj kam i za pokrenut, a još terži za privaliti. Kostji mi moje svoijom teržinom naržuljo. Ako u kostji moje još hoš kreti učin to i prosto ti i od men i od Bog bilo, al samo nejmoj Bakulinu kščer poljubti. Zbog njer mi je srdce prepuklo.
Ako je poljubiš pogubio te bog i moja te sudba strefila.
srpnja mjeseca 1317. ljeta po Gospodu
3.
A se leži Hval Radohtič s Tanorova.
Davno sam ti lehgo i duhgo ti mi je lehžati. Molju vas ne popirajte me nogami bratjo i neviste. Ne nastupajte na me, nehmojte mi kostji pretresti.
Cijeli život dadoh drugima, Bogu, knezu Nespini, konjma, mojoj gospoji Vukavi i mojimi dobrimi. Sad hotju da bujdem na svojoj maloj plemenitoj baštini sa sobom malo sam. Hotču da se jednom od življenja ljudski odmorim.
Klet i proklet tko tče kreti u me.
ja potkovah mloge konje dobro, al' bogme i Bog potkova mene još bolje pa legoh zemji v tretji dan druge sedmice rujna 1183.
7.
A se leži Borna Hlapojeva kšči.
Moje uho je tčulo tšto je moje srdce voljelo tčut.
Moje otči su vidjele ono tšto je moja želja poželjela vidjet.
Moja usta su rekla ono tšto je moj razum dozvolio.
Moje tijelo je uživalo užitke koje su nudili dani i notči.
I vidjeh da su istina i laž dva litca istog komedijanta baš ko u vremenu dan i notč.
I ništ mi ne bje jasno tad i nit tče mi jasno bit ikad.
Ne kretči u moj biljeg. Netču da se mjesetčeva svjetlost odmara na mojim golim kostma. Krač koji me ljubio i koji tče me zauvijek ljubti, a koji na mi ovi kam stavi, pronašče te i ispod tvoga biljega.
u sječanj me Gospod sasječe u ljeto 1193.
10.
A se leži Milac Povržen od Gornjih strana na svojini na plemenitoj v Bosni.
Kad proletje dojde po tko zna koji put i moje bi pomahnitale kostji negdi išle za mirisom nekih starih, tajnih i tujdih jubavi.
A i život mi takav bje. U snovima bjeh ko planina, u mislima vitez, a u životu paž.
Ne prevrni moga kama, mogao bi vidjeti kako tèeš izgledati i ti.
dvadestog dana veljače 1165. ljeta Gospodnjeg
11.
A se leži Kulduk iz Soli.
Da mi se ispod biljega dič svaki bi mi novi dan bio po jedn pravi život.
travnja 1449.
13.
A se leži Stanac Godinov sin na svojini na plemenitoj v Bosni.
Ne ubi me sedam rani od strila, kopja i sjekre, ne proždra me ni jena šumska zvir, ne proguta me rični vir, ni oganj ni zima mi ne zmetoše trag.
Ubi me Šipara jerbo mi se obečala a za drugog otšla. Prosto joj bilo sve, al ja tču našeg sina i dalje da sanjam makar sada sam.
Ne zvalite mi ovi kami. To su moje otči tkroz koje i daljše zvizde i Šiparu glidam.
1209. lito v listopad misic lip, al tujžan, jer nima vis'lje onog ts'o bi, a nima za mi ni onog ts'o tće nekad opet bit.
20.
A se leži na svoijoj na plemenitoj baštini Sermorad Ozrkov i duhgo mi ti je lejžati.
Kad mimo mohga kama projdeš, ako ti se želja javi da se Bogu za mir morje dujše pomoliš ti se tad za svoju dujšu pomol, a za moju nejmoj. Za mir moje dujše ti samo spomeni ime Grubačino i moja tče dujša od miline do sljedetčeg proletja da treperi i moj dobri duh da je ponovo ko nekad sanja.
Ahko izgovoriš ime njejzino neka ti dobri Bog da puno dobrih ljudi na tvojemu putu ma kud išo. I moja te zahvalnost pratila dovijeka.
v sedamnesti dan v ožujak ljeta 1322. po Gospodu
27.
A se leži Gorčin iz Soli.
Postoji tisuč natčina da se zmre, al ni jedan nije pravi.
Postoji hiljadu tisuča putova kojima živi hojde krojz dane, a mertvi kroz smerti. Zašt je sve tšto je lijepo poput najšarenijeh tica zajtvoreno u kaveze?
Ležim i grko mi je. Vse vidim, vse tčujem, vse sad znam, vse tičem al uzduh da udahnem nikako ne mogu. I zato vse još grtčije mi je, a dulgo ti mi je vako lejžati.
Ne prolazi mlad pored mohga kama proplakatču, jer tij si ono tšto ja bjeh i vidim lujdo trojšiš dni ko tšto ih ja strojših.
Ne prolajzi isti dan dvajput pored mohga kami ugrišču te.
1253. ljeta v srpanj mjesec lijep legoh v zemju ko srpom posjetčen
35.
A sej je kam od Trtiše.
Živjeh mirno, Boga moleč i zla ne misleč.
Ovden gde mi je kam ubi me grom.
Zašto, Bože?
Da su klete i proklete ruke koje bi ovo preturile dok odgovor ne dobjem.
1174. ljeta po Gospodu nas'emu pisa mu brat Batič
Izvornik Poskokonlinetripod.com
